Zemlja kao roba retko je u ponudi – izuzetno godišnje jednom ili dva puta. Zbog toga potencijalni kupci moraju uvek biti spremni.
U Vojvodini godišnje u proseku 25 hiljada hektara oranica promeni gazdu. Najskuplja je zemlja u Bačkoj, gde je najviši isplaćeni iznos za jedan hektar premašio 20 hiljada evra. U odnosu na to u Banatu se za hiljadu evra prodavala parcela iste veličine.
Vekovni je običaj u Banatu da porodično imanje nakon smrti glave porodice, naslednici razdele među sobom. Zbog toga su se usitnila gazdinstva. Izgleda da sada teče suprotan proces: sve češće se u rukama velikih poljoprivrednih gazda koncentriše plodna zemlja. Zbog toga su dobro prošli oni koji su prodaju zemlje ostavili za kasnije.
U Tordi se trenutno cena jutra zemlje kreće od 3,5 hiljade do 5,5 hiljada evra – kaže Ede Dvorak, direktor Zemljoradničke zadruge. „Ova cena zemlje nikada nije bila u istoriji, mislim u odnosu na selo. Recimo, pre 30 do 40 godina ljudi su računali da je jedno jutro vredi kao jedna dobra krava. Ako sada pogledamo cenu dobre krave, koja bi sada bila između 1.200 do 1.300 evra, to znači da je cena zemlje trostruka ili petostruka."
Zahvaljujući republičkim i pokrajinskim fondovima, kao i podršci Fondacije Prosperitati, mali proizvođači su dobili priliku za kupovinu obradivog zemljišta – nastavlja Ede Dvorak, direktor. „Da, zahvaljujući tome, trguje se zemljom. Dakle, ljudi i prodaju i kupuju zemlju. Uz ovu pomoć koja sada postoji, bilo u fondu Vojvodine, bilo u fondu Srbije, ili pak u Fondaciji Prosperiteti, koja mislim u ovom trenutku daje najbolje uslove, a nije zanemarljivo i što je usmerena ka mađarskom stanovništvu, možemo reći da se ljudi hrabrije odlučuju za Prosperitati konkurse".