„Prosperitati” pomogao mladima, da ostvarimo san

Povratnici iz Nemačke pokrenuli sopstveni biznis

 Zahvaljujući pomoći „Prosperitata”, nastala je grnčarska radnja „Keraline”, kada je ta Fondacija pomogla braći Kovač, Eriku i Edmondu da ispune svoj san

 Braću Kovač Eri­ka i Edmonda iz Tornjoša, život je odveo u Ne­mačku gde su u nastojanju da pronađu svo­ju sreću, slučajno otkrili za­nat koji će im izmeniti živo­te. Radeći na poslovima či­šćenja prozora fabrika, ge­rontoloških domova i rad­nji, braća Kovač su upozna­li Nemca, koji se bavi grnčar­stvom i vremenom su počeli da se zanimaju za taj posao.

 Dani su prolazili, a Kova­či su postajali sve veštiji i sa­mostalniji u grnčarstvu, što ih je navelo da se vrate u rod­ni Tornjoš i posvete se sop­stvenom biznisu. Zahvalju­jući pomoći Fondacije „Pros­peritati”, nastala je grnačr­ska radnja „Keraline”, čime su Erik i Edmond ispunili svoj san.

- Sve je počelo kada smo doneli odluku da ćemo se vratiti iz Nemačke, pa nam je pokretanje grnčarske radnje bio glavni cilj, kako bi i ovde mogli da živimo i zarađuje­mo. Otvorili smo keramičar­sku zanatsku radnju, a ubrzo su nas obradovali iz Fonda­cije „Prosperitati” kada smo dobili odgovor, da će nam pomoći. Ono što pronalazim u keramičarstvu je beskrajna kreativnost, jer ovde nema pravila, nije bitno sa ka­kvim nožem mogu da napra­vim šaru, a mogu i od drveta da izrežem leptira, pa da to zapečatim u vazu dok je još vlažna, dok može da preuz­me formu. Nas posebno ra­duje što i kod kuće možemo oživeti ovaj stari zanat.-

Zahvaljujući uspešnom projektu, braća Kovač su ku­pili peć, koja je bila neophod­na za masovniju i kvalitetni­ju proizvodnju.

-Najskuplja je definitivno peć. Imali smo plan da kupi­mo jednu, sasvim malu, jer su mnogo skupe, ali ovako, uz pomoć Fondacije „Pros­peritati”, uspeli smo da uz­memo jednu priličnu ozbilj­nu peć, u koju može stati i veća vaza, baštenski ukrasi, pa sve to možemo praviti. To je velika pomoć, pretpostav­ljam da ćemo ovde imati ve­liku potražnju.

Edmond Kovač kaže, da pored vaza i baštenskog ukrasa, posebnu pažnju po­svećuju izradi jedinstve­nih automobila od gline, što predstavlja ogromno zado­voljstvo njemu i njegovom bratu.

-Ideja jedinstvenih auto­mobila je došla tako, što smo mi još od detinjstva jako vo­leli automobile i motocikle. Video sam toliko automo­bila, toliko sam ih proučio, da mi je njihova forma već u glavi. Sve je počelo u Nemač­koj, gde sam počeo da formi­ram prve modele. Ti prvi ra­dovi još nisu bili toliko per­fektni, ali kako sam ih pravio sve više, postali su sve bolji i bolji. Danas zahvaljujući ve­ćem iskustvu i mom bratu, jedinstveni smo sa ovim pro­izvodom i trudimo da bude­mo jedinstveni, da napravi­mo stvari kojih nema, možda na celom svetu