Povrtari iz Banata žele što pre da zaborave na prošlu godinu jer je velika suša prouzrokovala gubitke kod roda. Osim toga, cena povrća je stagnirala, dok je cena repromaterijala povećana.
Ako tako ostane i ove godine, prema rečima Atile Pataija iz Novog Itebeja, povrtari će morati dobro da razmisle sa kolikim će ulaganja započeti 2024. godinu.
U poljoprivrednom gazdinstvu porodice Patai se u 2022. godini na površini od 50 hektara uzgajala šargarepa, peršun, paštrnjak i cvekla. Svi ovi proizvodi imaju tzv. sertifikat GLOBAL G.A.P. Tako su svoju proizvodnju uspeli da podignu na viši nivo. Međutim, vremenski uslovi nisu bili naklonjeni za ovu poljoprivrednu granu.
Atila Patai, povrtar, Novi Itebej: "Na oko 70 posto parcela je rod bio ispod očekivanog. Uprkos sistemima za navodnjavanje, velika suša je uzela danak. Tako da smo samo mogli da održavamo naše povrće da ne bi u potpunosti propalo tokom tih letnjih meseci. Onda je došla jesen, kišna jesen, koja takođe nije bila dobra za rod. Naše povrće je sazrelo, kakvo god da je. I danas na parcelama imamo šargarepe.”
Tokom meseca januara se takođe punom parom nastavlja pranje, obrada i pakovanje povrća. Trenutno u najvećem pogonu u Novom Itebeju radi 35 ljudi. Ne samo meštana.
Zlatica Milojković, Torak: „Ima nas troje iz Toraka. U tom području nema drugih mogućnosti za posao, samo ovde u ovom malom preduzeću u Novom Itebeju. Znam samo da ni u Žitištu nema ovakvih firmi. Na posao idemo autom. Putni troškovi su nam naravno plaćeni."
Prodaja povrća iz Novog Itebeja je zagarantovana, tako da posla ima svaki dan - rekao je Atila Patai.
„Gomex i Lidl iz Zrenjanina su glavni kupci. Dakle, to su dve glavne prodavnice u koje dostavljamo naše proizvode. Ovde se mora znati razlikovati pakovanja od 300 grama do pakovanja od dva kilograma, dakle postoji 10-12 vrsta veličina u koje se pakuje. Takođe ima i mešovitih pakovanja, gde su osim naših uključeni i drugi proizvodi, poput celera i luka."
Uprkos lošoj godini i privrednoj stagnaciji, Pataijevi nisu odustali od plana izgradnje moderne hale i hladnjače. Računaju i na subvencije koje daje Fondacija “Prosperitati”. U međuvremenu, dodatnom racionalizacijom proizvodnje, nastoje da potrošačima ponude i prerađevine od povrća.